U blizini šume, živela su tri praseta. Da bi se zaštitili od zlog vuka koje je živeo u blizini, odlučili su da sagrade tri kućice. Najstariji i najmudriji brat odluči da napravi kuću od cigle, a druga dva brata koji nisu želeli da se mnogo trude odlučiše da grade, jedan kuću od drveta a drugi od slame. Ubrzo i sa malo truda kućica od slame je bila gotova.
Ali kad naiđe vuk i dunu snažno kućica koja je bila sagrađena od tako slabog materijala, odmah se sruši i prase ostade bez skloništa. Uplašen, otrča bez daha ka kućici od drveta. Pošto su dva praseta mislila da su na sigurnom, slatko su se smejala najstarijem bratu koji se mnogo mučio da sagradi kuću od cigle.
Ali vuk se nije predavao i ponovo se vrati pred kućicu od drveta. – Otvorite! – naredi vuk prasićima. – Odlazi, ne plaši nas… Zatim vuk sakupi sav vazduh koliko je mogao da udahne i dunu jače nego ikada. Vrata odmah padoše a nesrećnim prasićima nije preostalo ništa drugo nego da otrče brzo kod trećeg brata.
Tri praseta su jedva uspela da zatvore vrata vuku pred nosem. U tom trenutku dva praseta zadihana i još uvek uplašena shvatiše koliko je važno malo se pomučiti oko nekih stvari. Sada su bili na sigurnom, ali kako da se oslobode vuka? Vuk koji je već postao mnogo nervozan, shvatio je da ovog puta neće moći duvanjem ništa da učini.
Zato je pokušavao da nogom sruši vrata ali se ona, pošto su bila jaka, nisu srušila. Vuk, verujući da je mnogo lukav, pope se na jedno drvo u nameri da iznenadi tri praseta i uđe u kućicu kroz odžak. U ogromnoj želji da ostvari svoj plan, vuk se ne seti da je možda mudro prase prozrelo njegovu nameru.
Prase mu brzo pripremi iznenađenje. Zapali vatru u kaminu i sačeka da vuk padne odozgo. Tek tada kada se dobro opekao na vatri, umoran od nadmudrivanja sa prasićima, vuk pobeže jaučući i više se nikada ne vrati. Od tog dana tri praseta su srećno živela u kućici od cigle.