Pepeljuga je živela sa maćehom i dve zle sestre koje je uopšte nisu volele. Jednog dana objavi po kraljevstvu glasnik da kralj poziva na bal sve devojke jer želi da među njima izabere ženu za svoga sina. Pepeljuga naravno nije bila pozvana i ostala je kod kuće da brine o prljavim kućnim poslovima.
Ostavši sama počela je da plače. Sedela je blizu kamina, kada je ugledala dobru vilu koja je došla da joj pomogne. Svojim čarobnim štapićem pretvorila je jednu bundevu u kočije, miševe u u četiri divna konja, a mačka u kočijaša. Takođe Pepeljugi stvori prelepu balsku haljinu i dve malene staklene cipelice.
,,Sada idi na zabavu i ne zaboravi da moja čarolija traje samo do ponoći’’, reče joj vila pre polaska. Kada je stigla u palatu svi su se divili nepoznatoj devojci. Princ je toliko bio očaran da je celo vreme plesao samo sa njom, ne udostojivši pogleda ni jednu drugu damu.
Ali kad sat otkuca ponoć, Pepeljuga se brzo oprosti od princa, potrča niz stepenice i u žurbi izgubi jednu staklenu cipelicu koju pronađe princ. Sledećeg dana kraljev glasnik objavio je da je princ odlučio da oženi devojku kojoj staklena cipelica bude stajala kao salivena. Svi su se veoma iznenadili pošto je jedino Pepeljugi odgovarala cipelica. Princ i Pepeljuga priredili su svadbu i veliko veselje i ona je postala najomiljenija kraljica u kraljevstvu. Živeli su srećni i zadovoljni još dugo godina.