Pola meni – pola tebi, vladiko!

Bio jedan nesvršen đak, ili kako se to kaže: svrzislovo, pa došao u selo gde niko nije znao ni da čita ni da piše, ali su ljudi bili pošteni i duševni. Pošto vidi da su ljudi pošteni, svrzislovo im reče: – Ja sam pop, pa da me poslušate: da napravimo crkvu! Seljaci ga poslušaju i naprave crkvu, pa je on tu služio, iako o službi nije znao ništa.

Pročuje se crkva u tome selu, pa jednom vladika putujući dođe i tu, kod svrzislova na konak. Ujutru vladika uđe u crkvu, a svrzislovo iz oltara stane služiti, pa otegne pevanje: – Oprosti, gospodine preosvećeni, bio sam čovek siromašak, pa sam došao kod ovih dobrih ljudi, oni me poslušali i crkvu napravili, pa sam s njima stekao lepo imanje: dvesta koza i ovaca… pola meni – pola tebi, vladikooo!

A vladika odgovara: – Amin! – Imam stotinu konja i goveda, pola meni – pola tebi vladikooo! – Amiiin! – Imam hiljadu dukata, pola meni – pola tebi vladikooo! A vladika oteže veliko: – Amiiin! I savetuje narod: – Čujete, ovoga ćete sveštenika dobro slušati! Kuda god sam išao, ovakvoga nisam nalazio!