Uspavana lepotica

Bili jednom kralji kraljica koji su najviše želeli da dobiju dete. Najzad im se želja ostvarila: rodila im se prekrasna devojčica kojoj su dali ime Aurora. To znači zora. Sedam brdskih vila pozvano je na svečanost priređenu u čast tog veselog događaja, ali došlo ih je samo šest, jer je jednoj od njih kraljev komornik zaboravio da uruči poziv.

Kad je svečanost započela, vile su Auroru obdarile lepotom, nežnošću, dobrotom, veselošću i srećom. Ali kad je radost svih prisutnih dosegla vrhunac, začuje se snažan huk vetra, a u dvoranu upadne sedma vila koja se zvala Nana. Silno uvređena jer nije dobila poziv da prisustvuje svečanosti, ona objavi da će se kraljeva kći, kad joj bude šesnaest godina, ubosti na vreteno i da će od toga zauvek zaspati.

Možete da zamislite koliki je očaj obuzeo roditelje. Odmah su zapovedili da se unište sva vretena što su postojala u kraljevini i naredili da devojčicu neprekidno nadzire četa naoružanih stražara. Aurora je srećno rasla, ali jednog dana, upravo onog dana kad je navršila šesnaest godina, izmakla je nadzoru stražara.

Dugo je išla nekim nepoznatim putem. Najzad je stigla pred usamljen dvorac u kojem je živela starica na koju su svi bili zaboravili, pa joj zato nisu bili ni predali kraljevo naređenje. Starica je upravo prela, a Aurora, koja nikada u životu nije videla vreteno, poželela je da nauči kako se to radi. I dok je pokušavala da od čuperka vune isprede tanku nit, iznenada se ubola na vreteno. Istog časa pojavi se uvređena Nana.

Dotakne Auroru svojim čarobnim štapićem i reče: „Sada ćeš usnuti, a probudićeš se jedino ako te kraljević iz zemlje sa sedam mora poljubi u čelo. Ali to se neće desiti pre nego što protekne stotinu godina“! Aurora padne kao mrtva: zaspala je i niko više nije mogao da je probudi. Kralj i kraljica zapali su u tugu i očajanje.

Uspavanu lepoticu preneli su u svoj zamak, gde su je obukli u prekrasne haljine i položili  na postelju od zlata. Ali Nana ni sada nije mirovala. Došla je i uspavala sve one koje je zatekla u kraljevu dvoru. Svi su utonuli u san: kralj i kraljica, dvorani, sluge i stražari. Dvor je potpuno zamro, čak su i vodoskoci u parkovima presahli.

Vreme je prolazilo. Prolazili su dani, meseci, godine. Postepeno su se kraljevski parkovi pretvorili u prašumu. Ali, jednoga dana u onoj pustoši začuše se trube koje su objavljivale da je ovamo stigao kraljev sin iz zemlje sa sedam mora.

Neobično se začudio ugledavši zamak obrastao u gustu šumu. I mada ga je štitonoša molio da se ne zaustavlja, kraljević je sjahao s konja i ušao u nekadašnji park. Šest dobrih vila čekalo je tamo stotinu godina njegov dolazak. One su se postarale da se dvorska vrata pred kraljevićem rastvore. Ušavši u dvor, prolazio je kroz bezbrojne odaje prekrivene paučinom i nastanjene uspavanim ljudima. Najzad je stigao i u odaju u kojoj se nalazila Aurora.

– Kako je lepa! – usklikne kraljević nagnuvši se nad nju. Molim vas – nastavi obrativši se nekom pažu koji je usnuo svirajući, – molim vas, kažite mi ko je ona. Ne dobivši odgovora, još se više približi devojci te je poljubi u čelo. Aurora otvori oči i duboko uzdahne. – Ko ste i šta hoćete? – upita devojka začuđeno. – Ja sam kraljević Dragovan iz zemlje sa sedam mora.

Međutim, objasnite mi zbog čega u ovome zamku svi spavaju. Čudno, ovde su svi utonuli u san i čini se da taj san veoma dugo traje. Pošto je izgovorio ove reči, paževi su započeli da se miču, vojnici su se uspravljali, a dobre vile otrčale u park da bi oživele vodoskoke i probudile cveće. Sve je opet postalo onakvo kakvo je nekad bilo, a Aurora, probuđena iz svog dugog sna, nije skidala očiju sa kraljevića.

Očaran njenom lepotom, on je isto tako neprekidno gledao u nju. Predložio joj je da pođe sa njim u zemlju sa sedam mora. – Dragi kraljeviću – odgovori mu Aurora, najpre treba da potražim svoje roditelje i da zatražim njihov pristanak. Već ih tako dugo nisam videla, možda je odonda prošlo i stotinu godina. Zatim mu ispriča sve što je znala o Naninoj čaroliji i zamoli ga da joj pomogne da nađe kralja i kraljicu.

Međutim, videći da njihov gospodar ne izlazi iz zamka, vojnici iz kraljevićeve pratnje pomisliše da mu je zapretila kakva opasnost, pa sa isukanim mačevima provale u park vičući: „Vratite nam kraljevića Dragovana ako ne želite da vas sve pobijemo“! Stražari koji su se tek bili probudili, pomisliše da je na kraljev dvor iznenadno napao neprijatelj pa se u tren oka bace u ogorčenu bitku.

Međutim, dobre vile nisu želele da se proliva krv. Došle su među borce i sa velikom mukom ubedile napadače da se njihovom kraljeviću nije ništa desilo, nego da se nalazi u zamku kod lepe princeze kojoj upravo pruža ruku da bi joj pomogao da ustane. Pošto su nagovorile vojnike da vrate mačeve u korice, vile su se prikazale Aurori i Dragovanu te ih odvele u odaje gde su kralj i kraljica još spavali dubokim snom.

Devojka im se baci u naručaj i tog časa oni se probude. Radost u zamku bila je neopisiva. Kralj i kraljica zapovede da se održi velika svečanost i pripremi ručak sa dvadeset vrsta jela. Nekoliko dana docnije priređena je i svadba na kojoj je sveopšta radost dosegla vrhunac. Među zvanicama nalazila se i Nana. Sada je i ona sa ostalima delila veselje.

Pridružila se dobrim vilama koje su mladence obdarile srećom, dobrotom, veseljem, zdravljem, razumevanjem i ljubavlju. Kralj i kraljica odužili su se vilama tako što su im poklonili kristalni zamak sagrađen na oblacima što su dodirivali najviši vrh njihove kraljevine.

Nana je zamolila da joj oproste pakosti koje im je učinila, pa je u znak izmirenja podarila Aurori sopstveni dar: zlatno vreteno ukrašeno draguljima da bi princeza mogla njime da isprede što tanje niti za ogrtač svome mužu. Ovom međusobnom darivanju pridružio se i kraljević Dragovan. On je Nani poklonio biljku na kojoj svakih stotinu godina procveta prekrasan cvet.

Uz zvuke fanfara i radosne poklike prisutnih, mladenci najzad krenuše na dugo putovanje u zemlju sa sedam mora. Kralj i kraljica bili su obliveni suzama, ali to su bile suze radosnice. Dragovan im je obećao da će ih sa Aurorom posećivati jedanput svake godine, i to u doba kad budu cvetale ruže.

I održao je obećanje. Pa ako slučajno ustanete u majskoj noći, kad mesec nije sasvim prekriven oblacima, videćete dugu svitu kraljevića Dragovana i princeze Aurore kako prolazi preko bregova, livada i šuma putem koji vodi u zamak Aurorinih roditelja.