Robin Hud

Džilbert Hud i njegova žena nisu imali dece. Jednog dana odluče da usvoje dete koje je majka napustila dok je još bilo u pelenama. Mališana su zavoleli kao da im je rođeni sin i dali su mu ime Robin. Bilo je to u Engleskoj oko 1200. godine.

Robin Hud je rastao kao dobar i hrabar mladić; njegovi podvizi ubrzo su postali čuveni. Jednom je sam izašao na kraj sa čitavom četom razbojnika, drugi put mu je pošlo za rukom da neku devojku i njenog pratioca spase od prepada grupe vojnika. Taj pratilac bio je plemić Alen Kler, a devojka njegova sestra Ana.

Dva mladića ubrzo se sprijateljiše. Alen je govorio Robinu kako strahuje za svoju verenicu Izabelu, kćerku vojvode od Notingema koju otac želi da prinudi da raskine veridbu sa njim i pođe za starog i bogatog velikaša. Sve Izabeline molbe i preklinjanja bile su uzaludne.

Otac je uporno ostao pri svom zahtevu. Zato je Alen rešio da ode u Notingem i oslobodi devojku. – I ja ću sa tobom – reče mu Robin. Pozvaću i Malog Džona da i on pođe sa nama; on je čvrst kao kamen, a hrabar kao lav. Uz to između njega i vojvode od Notingema postoje i neki stari neizmireni računi.

Vojvodina zlostavljanja mnogima su već dojadila. Kad su mladići stigli pred vrata zamka, smesta su započeli žestoku borbu protiv vojnika koji su se nalazili na straži i koji su uzalud pokušavali da ih zaustave. Mali Džon se borio kao lav, ali je Robin bio brži i smeliji.

– Dok se mi budemo bavili ovim huljama, ti pohitaj u zamak i pronađi Izabelu – reče Robin Alenu. Nešto docnije Alen je već bežao sa verenicom, a za njima su jahali Robin i Džon. U kući Robinovog poočima Džilberta Huda dočekala je Izabelu Alenova sestra Ana, koja je već bila tamo preselila.

Robin je dojahao za njima a Džon je nešto zaostao jer se uhvatio u koštac sa jednim nasrtljivim vojnikom vojvode od Notingema. Nije potrebno ni da se pomene da je Mali Džon izašao iz borbe kao pobednik. Ranjeni vojnik vratio se u zamak a njegov gospodar se smesta požalio kralju.

Dobivši dozvolu da napadne naselje Robina Huda, vojvoda je iskoristio priliku dok su se muškarci nalazili u lovu i uništio ga ognjem i mačem. Ogorčeni zbog tolike svireposti, Robin, Džon, Alen i drugi odmetnuli su se u šumu da bi otuda preduzeli odmazdu. Robin Hud je jednoglasno izabran za vođu.

Ali pre no što je preuzeo komandu, Robin je izrazio želju da ispuni obećanje koje je dao Ani te se njome oženi. Jednog jutra obavljeno je u maloj seoskoj crkvi venčanje dvoje mladih, na opštu radost svih drugova po oružju. Ista takva svečanost održana je prilikom venčanja Alena i Izabele.

Ali ni vojvoda od Notingema nije sedeo skrštenih ruku. Znajući da se Robin i njegovi vojnici kriju u šumi, on je u više navrata slao vojsku protiv njih. Na čelu njegovih trupa nalazio se Crni Petar, koga je narod tako prozvao zbog bezbrojnih zločina koje je počinio. U jednom od tih pohoda došlo je do borbe na život i smrt.

Alen je već bio na izmaku snage, kadli jedna savršeno uperena Robinova strela pogodi Crnog Petra posred vrata. Vojvoda je bio van sebe od besa. Ali svi njegovi pohodi ostali su bezuspešni. U međuvremenu stupio je na engleski presto kralj Ričard koji je zbog svoje hrabrosti prozvan Lavlje Srce.

Pošavši u krstaški rat, Ričard je prepustio vladavinu svom bratu Ivanu, nepravednom i pohlepnom čoveku, prijatelju vojvode od Notingema. Posle kraljevog povratka, nedostojni brat našao je sklonište u zamku vojvode od Notingema. Robin Hud, Alen, Džon i njihovi prijatelji pomogli su kralju da suzbije siledžiju i ponovo preuzme presto.

Posle izvojevane pobede Robin Hud i Ana, Alen i Izabela provodili su bezbrižne i srećne dane u šumi očekujući kraljeva naređenja. Da bi lično upoznao Robina, Ričard Lavlje Srce preušio se u fratra i došao u šumu. Kad je Robin čuo pred kim se nalazi, pao je na kolena i zakleo se na vernost kralju Ričardu.

Ali mir nije dugo potrajao. Iscrpljen tegobama krstaškog rata, Ričard je ubrzo umro, a njegov brat Ivan nastavio je borbu protiv Robina Huda i njegovih prijatelja koji su ponovo morali da se povuku u šumu. Jednog dana, dok je Robin leškario, iznenada dotrči Alen i upozori ga na opasnost.

Kraljevi vojnici opkolili su logor i presekli im svaku mogućnost da umaknu. Robin je zatrubio u rog, sazvao ljude na zbor i na njihovom čelu pošao u napad. Ne želeći da se odvaja od njega, Ana ga je pratila i sa izvučenom sabljom hrabro se borila sve dok nije poginula.

Duboko ojađen zbog smrti voljene žene, Robin je nastavio borbu i lavovski se tukao sve dok i poslednji vojnik nije pobegao. Ali kad je posle pobedonosnog boja krenuo prema svom skloništu noseći u naručju telo voljene žene, jedan kraljev vojnik odapne iz zasede strelu i pogodi ga usred grudi.

Pored Robina jahao je jedino njegov verni drug Džon. On ga je podigao na svoja ramena i zajedno sa Aninim telom odneo drugovima. – Svi na kolena – uzviknuo je Džon – naš veliki vođa, neustrašivi Robin Hud je mrtav! Tako je povest o životu ovog plemenitog pobornika za pravdu i slobodu prešla u legendu.