Mačak u čizmama

Jedan vodeničar imao tri sina, a povrh toga vodenicu, magarca i mačka. Sinovi su mleli, magarac donosio žito i odnosio brašno, a mačor je hvatao miševe. Kad vodeničar umre, tri sina podeliše nasledstvo: najstariji dobi vodenicu, mlađi magarca, a najmlađi mačka – za njega nije preostalo ništa više. Zbog toga najmlađi sin odluči da krene u svet da traži sreću.

Dok je mladić razmišljao na koju stranu da se uputi, začu neki glas pun usrdne molbe: – Gospodaru, povedite me sa sobom! – Bio je to njegov mačak. – Kako da te povedem kad nemam ni sebe čime da hranim? – odgovori mladić. – Nemojte se za to brinuti – reče mu mačak. Dajte mi samo zlatnik koji imate, za ostalo ću se ja postarati.

Mladić mu dade zlatnik i mačak ode u selo, kupi odelo, čizme i šešir sa velikim perom. Tako obučen krenu u šumu, ulovi lepog debelog zeca i sa svojim plenom uputi se kraljevoj palati. Kad ga videše tako smešno odevenog, stražari prsnuše u smeh, ali im mačak ozbiljnim glasom naredi da ga odvedu kralju.

– Moram da mu predam važnu poruku – reče i dodade: – Ne odvedete li me, teško vama! Kad mačak uđe u svečanu dvoranu, duboko se pokloni pred kraljem, pruži mu zeca i reče: – Svetli kralju, moj gospodar markiz Karabas šalje vam u znak poštovanja ovaj dar. Kralj se obradova poklonu, zahvali i obdari mačka.

Sutradan mačak u čizmama donese kralju jarebicu, i tako je prepredeni mačak mesec dana donosio kralju svežu divljač. Jednom prilikom mačak u čizmama doču kako kralj dogovara sa princezom, svojom kćerkom, da kočijama prošetaju malo po okolini. Mačak otrča svom gospodaru i javi mu da će sutra tuda proći kralj sa princezom.

– Kad ugledate kočiju, svucite se i skočite u reku. Za ostalo ću se ja postarati – reče mu. Mladić ga i ovaj put posluša: čim su čuli topot konjskih kopita, gospodar skoči u reku, a mačak mu brzo sakrije odelo pa otrča na drum i poče da viče: – U pomoć, razbojnici su napali markiza Karabasa! U pomoć!

Čuvši viku, kralj naredi da se kočija zaustavi. Dok su sluge zagazile u vodu i izvukle markiza iz reke, mačak ispriča kralju da su ih napali razbojnici i opljačkali. Kralj odmah naredi da se markizu donese skupoceno odelo, te se mladić lepo obuče. Pošto se dopao princezi, ona zamoli oca da ga pozove da im se pridruži.

Sve je ispalo onako kako je mačak predvideo. Obradovan, on otrča napred i naišavši na seljake koji su želi žito na ogromnom zlatnom polju reče im: – Sada će ovuda proći kralj. Kad vas upita čije su ovo njive, recite mu da su markiza Karabasa. Ne kažete li tako, teško vama!

Kad dotrča do šume, to isto naredi i drvosečama. Najzad stiže pred prekrasan zamak čiji je gospodar bio najbogatiji čarobnjak na svetu.

Mačak se još ranije raspitao o njemu i saznao da taj čarobnjak ima običaj da se pretvara u različite životinje. Mačak u čizmama uputi se k njemu, pokloni mu se i poče da mu laska.

Hvaleći čarobnjačke veštine, nagna ga da se pretvori u lava, zatim u gazelu i najzad u miša. Čim čarobnjak postade miš, mačak skoči i proždre ga u jednom zalogaju. Odmah zatim siđe niz mermerne stepenice zamka i, kad je naišla kraljeva kočija, pozva kralja da zajedno sa princezom svrati u palatu njegovog gospodara markiza Karabasa.

Kralj prihvati poziv, na veliku radost princeze koja se zaljubila u mladića. Neumorni mačak u čizmama časak pre toga naredio je posluzi da kliče: „Živeo naš dobri markiz Karabas“! a zatim otrča u kuhinju i čarobnjakovim kuvarima zapovedi da pripreme jela za bogatu gozbu.

– Baš ste vi srećan čovek – reče kralj mladiću. Mladi ste, bogati i lepi, a još pored toga imate i mačka u čizmama koji vredi zlata! Vodeničar zahvali kralju na lepim rečima i zaprosi princezinu ruku. Posle nekoliko dana proslavljena je svadba.

Seljaci i sluge dobiše bogate darove, princeza kočiju presvučenu skupocenom, bleštavom svilom, a mačak je postavljen za kraljevog savetnika.

Pošto je kralj već bio star, proglasi zeta za svog jedinog naslednika. A dvorski savetnik – mačak u čizmama – dobijao je svakog dana za ručak pečenu prepelicu nadevenu mladim pečurkama.