Kuvar Ti i mačak Li

Na brodu zvanom »Lubenica«, koji je plovio iz Afrike u Evropu, bio je kuvar po imenu Timotije. Mornari su ga, svi bez razlike, zvali Ti. Ti je bio povučen čovek i nije se mnogo družio sa mornarima. Čini mi se da je njegov najbolji prijatelj bio mačak po imenu Lisac.

I njegovo ime su skratili, pa su ga zvali jednostavno — Li. Kad bi se svi brodski miševi zavukli u svoje rupe i Li više ne bi mogao da ulovi ni jednog, odlazio je u kuhinju i, ležeći na podu, mirno preo dok je Ti pripremao ručak za posadu. Dabome, oni su i razgovarali.

Ti, recimo, zavuče kutlaču u lonac, okusi jelo i kaže: — Hm, Li, ova čorba kao da nije dovoljno slana? Li na to podigne glavu, otvori oči i kaže: — Mau!
— I ja tako mislim! — kaže Ti i sipa još soli. Zatim proba jela iz drugih sudova.

Ponekad mačak ništa ne odgovara. Jasno je da onda misli kako je jelo upravo kako treba… Jednoga majskog dana bio je rođendan zapovednika »Lubenice«, kapetana Horacija. Na brodu se pripremalo veliko slavlje. Ti je ispekao ogromnu tortu — bila je dugačka skoro dva metra — od lešnika i badema.

Za ručak je pripremio podvarak, pečenje, vino. Svaki mornar trebalo je da dobije po jedno veliko parče torte. Kad je sve bilo gotovo, Ti je otišao da obavesti kapetana kako je sve spremno za početak proslave. — Hajdemo za trpezu — rekao je kapetan Horacije raspoloženo.

Hor mornara pripremao se da zapeva »Srećan rođendan želimo…« dok kapetan bude sekao tortu. Ti je požurio u kuhinju, a tamo se sledio od užasa: torte, njegove divne torte sa bademom i lešnikom nigde nije bilo! — Li, — rekao je drhtavim glasom. — Šta je to? Šta se dogodilo sa tortom?

Crni prijatelju, da je nisi pojeo? — Mau, — odgovorio je Li. — Zar tako postupa prijatelj? — čupao je kosu kuvar. — Zar si ikad mogao da se požališ na mene? Uvek sam bio najiskreniji prema tebi, verovao sam ti više nego bilo kom mornaru na brodu! A ti mi to tako vraćaš!

Li je samo mirno preo. — I sad — ovakva ravnodušnost! Li, to je najgore od svega! Kako možeš da budeš takav? Onda je u kuhinju ušao mornar Dimitrije i rekao:
— Ti, kapetan pita šta je sa tortom. Momci su nestrpljivi! Kapetanov rođendan pada samo jednom godišnje!

— Dragi moj Dimitrije, — ojađeno je rekao kuvar, — ove godine ćemo nekako morati da ga proslavimo bez torte! — Kako? Zar nisi maločas rekao da je gotova i da ćeš je odmah doneti? — Rekao sam! Ali to je bilo — dok je torta još bila ovde! A sad je nema! — Nema je! A gde je?

Ti je samo nemoćno slegao ramenima i zaplakao. U kuhinju je stigao i kapetan Horacije. — Ovde je bio samo Li, gospodine kapetane, — objasnio mu je Ti. — Torta je iščezla! — Zar je Li mogao da pojede celu tortu i to tako brzo? — začudio se kapetan. — Zar tako misliš?

— Ne mislim više ništa! — rekao je Ti. — Zaista, više nisam u stanju da bilo šta mislim! Tako divna torta od badema i lešnika, a sad je nema! — Umiri se! — rekao je kapetan. — Sad ne vredi očajavati! A ti ćeš umesiti veću i bolju tortu, pa ćemo je pojesti nekom drugom prilikom!

Moj rođendan ćemo lepo proslaviti i bez torte! Kapetan je bio u pravu. Bilo je veselo, baš kao da su pojeli i rođendansku tortu sa bademom i lešnikom. Mornari su pevali i šalili se na račun mačka koji je za tren oka smazao tortu namenjenu posadi! — To je pravi ždera! — rekao je mornar Eustahije.

— Jednog dana, ako mu samo padne na um, počeće da jede sve živo na brodu! Ha! Ha! Ti, imaš, zbilja, opasnog mačka! Sirotom kuvaru samo je ovo nedostajalo — otrčao je u svoju kuhinju, zaključao vrata i gorko zaplakao. Li se umiljavao oko njegovih nogu, dok je

Ti kroz suze mucao: — To… nije… prijatelj… ski… To… prijatelj prijatelju… nikad ne bi… ne bi uradio! Prošao je kapetanov rođendan. Postepeno su svi zaboravljali šta se dogodilo sa rođendanskom tortom.

Samo je Ti i dalje mislio na nju razočarano gledajući mačka koji je izneverio njihovo čvrsto prijateljstvo samo da bi napunio svoj želudac. Ponekad bi kraj mačka ostavljao uštipke, knedle i valjuške, ali Li na njih uopšte nije obraćao pažnju. Naravno, još više se ljutio Ti.

— Gospodin ne voli obične kolače, gospodin bi samo torte nadevene bademom i lešnikom! Zatim je podizao začuđenog mačka, zagledao njegov trbuh i češao se po bradi:— Ipak ne shvatam gde ti je stala onolika torta! To mi nikako ne ide u glavu!

Ti je mislio kako će, kad stignu u sledeće pristanište, morati da se rastane sa svojim nevernim mačkom. — Ako niko ne bude hteo da te kupi ili da te uzme kao poklon, — govorio je kuvar, — ja ću te prosto ostaviti u nekoj zabačenoj uličici, pa se snalazi kako znaš! To si i zaslužio kad si tako neiskren.

A ja ću da nađem boljeg mačka i prijatelja od tebe, prijatelja koji neće da iskoristi moju dobrotu! Li je ravnodušno slušao kuvareve reči, a Ti je okrenuo glavu na drugu stranu, jer su mu na oči navirale suze. I pored svega, bilo mu je teško što njihovo prijateljstvo mora da se završi na ovakav način.

Ipak, dragi moj čupavko, dragi čitaoče, ne žalosti se pre vremena! Ti i Li nisu se rastali! Sledećeg dana, kad je »Lubenica« sekla talase, negde između trinaestog i četrnaestog stepena severne širine, mornar Eustahije, koji je nešto radio na jarbolu, okliznuo se i sa visine od oko tri i po metra pao na palubu.

Ležeći na podu i držeći se rukom za desnu nogu, na koju se dočekao prilikom pada, vikao je iz sveg glasa: — Jao, momci, umirem! Došao mi je sudnji dan! Momci, pomagajte! Mornari su se okupili oko njega, stigao je i kapetan Horacije. Eustahije je i dalje kukao: