Pre mnogo godina živela je, ako je verovati mojoj baki, Dobra Vila u svojoj carevini, kraj nekog jezera. Ona je od svih vila bila najlepša i najmoćnija. Mogla je svakog svog neposlušnog podanika da pretvori časom u kamen, u cvet, u zver, ali je to retko činila: mnogo je više volela da im prašta nego da ih kažnjava, i zato je svima bila draga.
Kad bi koji od njenih podanika bio bolestan, odmah je slala vile iz svoje svite da ga neguju, a neki put i sama išla s njima. Kada bi trebalo da padne kiša u njenoj carevini, odlazila je pod oblake da je dovede; a kad bi trebalo da sine sunce, išla bi tom velikom gospodaru svih zvezda, da ga zamoli da svrati u njenu carevinu.
Njoj niko nije mogao ništa odbiti. Jedino ju je mrzeo susedni car, Zli Vilenjak, ako je verovati mojoj baki. Kad god je mogao da joj što napakosti, on je to bez milosti činio. Kad bi blagi vetar južnjak pošao s proleća u njenu carevinu, Zli Vilenjak bi ga silom zaustavio u svojoj zemlji, da bi u carevini Dobre Vile ostao što duže mraz.
Ako bi kakva vila slučajno zalutala u njegovu zemlju, odmah bi zapovedio svojim podanicima da je ubiju. Naročito je vrebao one vile i vilenjake za koje je znao da ih carica najviše voli. Najveća ljubimica Dobre Vile bila je lepotica Rumenka, njena sestričina. Ali koliko lepa, toliko je i ponosita bila.
Mladi vilenjaci su smeli samo izdaleka da joj se dive, iako su je mnogi toliko voleli, da bi se rado njom oženili. Drugi veliki ljubimac caričin bio je vilenjak Svetlan, njen glasnik. On je uvek pratio caricu kada je odlazila u pohode suncu. On jedini, pored nje, mogao je da dođe blizu sunca, a da ne sagori, i da ga gleda u oči, a da ne zaslepi.
Mnogo je volela Dobra Vila i mladog vilenjaka Sirotana. Dovela ga je na dvor kad mu je umrla majka. Sirotan je bio vrlo nestašan mali vilenjak, puzio je večito na drveće, pentrao uz visoke stene, bez ikakvih lestvica se peo na krov dvora. Carica se često zbog toga ljutila na njega, ali mu je na kraju uvek opraštala.
Carica je uživala da se voza po jezeru, na mesečini. Uzimala je sobom i Rumenku. Vilenjak Brodar ih je po svu noć vozio kraj zelenih obala tako tiho, da se činilo da čamac ne gone vesla, nego vuku zraci mesečine. Jednom su se tako carica i Rumenka vozile do kraja jezera, čak do carstva Zlog Vilenjaka.
Kako je bila noć, nadale su se da ih neće opaziti: ali je on slučajno bio omrknuo u lovu i prenoćio sa svitom baš u šumi kraj jezera. Zli Vilenjak im, razume se, nije mogao ništa na zlo učiniti, jer su bile u svom carstvu; a i da je mogao, nije hteo, jer se odmah zaljubio u Rumenku onako zagledanu u nebo i obasjanu mesečinom.
Zato je već sutradan sa velikom svitom pošao u carevinu Dobre Vile da prosi njenu ljubimicu, ako je verovati mojoj baki. Sviti je strogo zapovedio da se lepo ophodi sa podanicima caričinim, da se ne bi Rumenka uplašila i da bi je nekako privoleo da se uda za njega.
Kad se kroz carevinu pročulo da je Zli Vilenjak pošao da prosi caričinu ljubimicu,zavladao je veliki strah i žalost. Strahovali su šta će biti ako ona ne pristane da pođe za njega, a ni sami nisu želeli da pristane. Na caričinom dvoru još je veća uzbuna i strah bio.
Rumenka je, čim je čula zašto Zli Vilenjak dolazi, izjavila da ne želi ni da ga vidi, a kamoli da se uda za njega, i otišla je da se šeta po šumi. Ma koliko da je znala šta očekuje njenu carevinu zbog ovoga, Dobra Vila je odobrila njen postupak; razmišljala je samo kako to da kaže Zlom Vilenjaku.
Videći ga posle nekoliko časaka gde ulazi u dvoranu, ustala je malo sa svog prestola, iako to carice nikad ne čine, i zamolila da sedne s desne strane do nje. — Tvoj glasnik, care, javio mi je zašto dolaziš, rekla mu je ona, ali Rumenka je vrlo mlada i neće se udavati još deset godina.
Zli Vilinjak se ovome nije nadao, i mada je želeo, polazeći u proševinu, da se pokaže blag i dobar, viknu preteći: — Ili će odmah poći sa mnom, ili objavljujem rat tvojoj državi! — Ja sam ti kazala njenu i svoju odluku, odgovori ponosito Dobra Vila, a ti čini što znaš!
Rekavši ovo, carica ustade opet s prestola da bi mu pokazala da nema s njime više šta da govori; a on sav gnevan, viknu svoju svitu i kao munja izlete iz dvorca, opet preteći ratom. I tako je i bilo. Zli Vilenjak upade još istog dana s vojskom u carevinu Dobre Vile. Sobom je vodio grad, munje i gromove.
Svaki vilenjak je sem toga imao u nedrima po deset otrovnih zmija i bacio ih na neprijatelja. Kad je caričina vojska ovo videla, obuzeo ju je užas. Razumela je da se sa takvim neprijateljem ne može boriti. Zato je poslala glasnika pred Dobru Vilu moleći da ih pretvori u drvlje i kamenje, jer je to bolje nego da padnu u ruke Zlog Vilenjaka.
Dobra Vila pokuša da ohrabri svoju vojsku. Pozva u pomoć vetar severac, zapovedi svom jezeru da se izlije iz obala, ali sve to nije ništa pomoglo, Zli Vilenjak je nadirao i još malo je trebalo pa da opkoli dvorac. Tad Dobra Vila gorko zaplaka pa pozva Rumenku, Svetlana, Brodara i Sirotana i upita ih:
— Volite li više da padnete u ruke Zlog Vilenjaka ili da vas pretvorim u biljke? — Čini što znaš samo nas njemu ne daj! — odgovoriše oni padajući na kolena. — Rumenka, najlepša moja ljubimice budi kraljica cveća, — reče carica spuštajući joj ruku na rame. I iz nje se stvori divna crvena ruža, prva na svetu.
Carica zatim zagrli Sirotana pa reče: — Budi večno mlada zelena biljka i pruži se uz drveće i stenje, kao što si i za života činio. I obavi se oko kamena zelen bršljan, prvi bršljan na svetu. — Budi beli vodeni cvet, — reče tada carica Brodaru, — tako ćeš uvek ploviti jezerom kao i dosad.
I stvori se na jezeru beli lokvanj, prvi lokvanj na svetu, i zaplovi vodom kao mali čamac. Najzad se carica okrete svom glasniku pa reče: — Budi cvet koji će večno gledati u sunce. Tvoje su oči navikle da gledaju njegovu svetlost. I postade suncokret, prvi na svetu, i okrete odmah svoje veliko žuto oko prema suncu.
A Zli Vilenjak sve bliže je dolazio dvoru, te Dobra Vila izađe pred svoju vojsku i reče: — Budite drvlje i kamenje i u svom začaranom snu sećajte se svoje carice. Jednog dana ću vas opet možda povratiti u život iz koga sada odlazite. Posle ovoga odletela je pod oblake, odakle će verovatno opet doći da skine čini sa svoga carstva, a negde, daleko kraj jezera ostao je vrt Dobre Vile i u njemu prva ruža, prvi bršljan, suncokret i lokvanj. A Zli Vilenjak nemajući više s kim da ratuje vrati se kao pokisao u svoju zemlju, ako je verovati mojoj baki.
Bajke se čitaju po celom Svetu