Pripoveda se da je u Carigradu nekad bio nekakav Turčin Bekri-Mujo, kome je iza oca ostalo nebrojeno blago, pa on – propivši se – sve popio i proćerdao, tako da nikakvih drugih haljina nije imao, osim jednog ćebeta kojim je ogrnut po sokaku išao, i nekakve stare kapetine kroz koju mu je perčin bio propao.

Jedanput ga sretne turski car na sokaku pijana, pa ga stane karati što je toliko blago propio i do takvoga sramotnog stanja doterao. No Bekri-Mujo se okorno odseče na cara, govoreći mu: – Šta je tebi stalo što ja pijem? Ako pijem, za svoje novce pijem, a ti ako misliš da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol?

Premda je znao da on nema ni pare, car opet pomisli da ga možda nije podgovorio neko drugi ko ima novaca, pa mu odgovori: – Ne dam ti, Mujo, celoga Stambola nipošto, nego ću ti dati pola, pa onda za nevolju možemo u njemu oba carovati. Mujo mu na to odvrati: – Dobro! Sutra ću ti ujutru doneti novce.

I tako se rastanu. Kad sutradan Mujo ne dođe u određeno vreme s novcem, car pošalje da ga dovedu. No sad, Mujo trezan prizna da nema ni pare, a kamoli da kupi Carigrad ili polovinu njega. Onda car odmah zapovedi da ga poseku što je tako lagao i carem sprdnju zbijao. Mujo se najpre stane moliti za oproštenje, a kad vide da mu ništa ne pomaže, rekne caru:

– Kad si naumio, lako ćeš me pogubiti, nego te molim da učiniš jednu milost pre nego što me pogubiš: da nađeš u tvom carstvu tri čoveka: jednoga siromaha koji ništa na svetu nema, jednoga slepog koji ništa ne vidi i jednoga bogalja koji nema ni jedne noge nego samo trup; pa da ih dovedeš ovde i da ih lepo nahraniš i napojiš, a nas dvojica ćemo gledati šta će oni raditi.

bekri mujo

Car na to pristane i odmah zapovedi da se takva tri čoveka nađu i dovedu, pa posadivši ih jednog do drugog donesoše im jelo i piće, a oni se stanu častiti. Kad se dobro najedu i napiju, onda slepac progovori: – Hvala Bogu i čestitome caru, koji nas je nahranio belim hlebom i napojio crvenim vinom! A bogalj, ni pet ni devet, nego na njega:

– Rđo ćorava! Otkud ti znaš da je hleb beo i vino crveno, kad ne vidiš! Sad ću te nogom udariti! Na to siromah poviče: Udri ga na moju odgovornost, ja ću platiti! Onda Bekri-Mujo progovori caru: – Vidiš, čestiti care, šta čini piće! Niti slepac ima očiju, niti bogalj nogu, ni siromah novaca. A sad kad se napiše, slepac steče oči, a bogalj noge i siromah novce!

Tako sam i ja juče bio stekao novce da kupim od tebe Stambol. Videvši i saslušavši sve to, car opsrosti Bekri-Muji i pokloni mu život. Posle toga, čudeći se kako vino takvu silu ima i gledajući pijanice kako za njim ginu, car namisli da ga jednom i sam ogleda. Tako zapovedi, pa mu jedno veče donesu najlepšega primorskog vina i on se dobro napije.

Sutradan ujutru car bolestan, boli ga glava, ne može da je podigne s uzglavlja. Kad se to razglasi po dvoru, skupe se brže-bolje svi lekari da leče cara, ali car kaže da od te njegove bolesti zna bolje lečiti Bekri-Mujo nego svi lekari, nego neka ga odmah pozovu. Kad Bekri-Mujo dođe, car mu kaže kako je bolestan i od čega, pa zapita šta će sad činiti.

A Mujo mu odgovori da opet pije ono što je i sinoć pio, pa će ga glava odmah proći. Car ga onda zapita: – Pa šta ću činiti ako me posle, kad se otreznim, opet glava uzboli? A Mujo mu odgovori: – Opet pij nanovo. – Pa dokle će tako trajati? – zapita car. – Dok ne ogrneš ćebe ovako kao ja! – odgovori Mujo.