Jedan bogataš u Sarajevu izgubi zašivenu kesu novaca, pa pusti telala da viče kroz grad, obećavši sto groša onome ko kesu donese. Pošto telal vičući prođe po sokacima, malo posle naiđe jedan seljak, noseći kesu: – Evo, trgovče, valjda su ovo tvoji novci koje si izgubio. Pun radosti, bogataš spopadne kesu, pa je otvori i stade brojati, ali mu se odmah radost okrene na žalost kad se seti da valja seljaku dati sto groša, jer je kesu našao, pa stane misliti kako bi to izbegao.
Pošto izbroji novac, reče seljaku: – Ti si, dakle, pobratime, izvadio tvojih sto groša, jer je u kesi bilo osam stotina, a sad nema više od sedam stotina. Dobro si učinio, hvala ti! Siromašan seljak se zaprepasti kad to ču, pa mu više bi žao što ga bogataš ubeđuje, nego za obećanih sto groša. Zato se stane kleti da on novac nije ni dotakao, nego da je doneo onako kako je i našao. Bogataš, pak, ostane tvrdo pri svome. I tako se malo-pomalo posvađaju i dođu kadiji na sud.
Pošto se obojica zakunu: bogataš da je u kesi bilo osam stotina groša, a sad ima samo sedam stotina; a seljak da on novac nije ni dotakao, nego je doneo onako kako je našao, – onda mudri kadija, razabravši šta je i kako je, presudi ovako: – Obojica imate pravo: ti si, trgovče, izgubio osam stotina groša, a ti si, Ero, našao samo sedam stotina. Tako to nisu novci ovog trgovca, nego nekakvog drugog čoveka. Ti, dakle, Ero, nosi te novce kući, pa ih ostavi dok se ne javi onaj ko je izgubio samo sedam stotina groša. A ti, trgovče, čekaj dok ti se ne javi onaj ko je našao osam stotina groša!
Bajke se čitaju po celom Svetu