Bio jednom jedan drvoseča koji je imao dvoje dece, Ivicu i Maricu. Toliko su bili siromašni da nisu imali novca ni za hranu. Jednog dana, pošto više nije mogao da gleda kako deca trpe glad, otac je odlučio da ih ostavi u šumi na milost i nemilost njihovoj sudbini.
Pošto nisu znali da pronađu put do kuće, lutali su šumom. Umorni, gladni i preplašeni, shvatiše da su se izgubili. Uskoro je pala noć. Nakon dugog putovanja kroz šumu, Ivica i Marica spaziše jednu neobičnu kućicu čiji su krovovi bili od keksa i čokolade.
Pošto je već bio dan, dvoje izgladnele dece približiše se kućici u čudu. Otkinuvši parče krova počeli su halapljivo da jedu parčiće keksa. Iznenada se pojavi na vratima jedna ružna starica koja uzviknu ,,Draga deco, ako ste toliko gladni uđite! Moja trpeza je spremna!“
Čim deca prekoračiše preko praga, starica koja je u stvari bila zla veštica, zgrabi Ivicu i strpa ga u jedan kavez. Nameravala je da ga pojede za ručak! Veštica naredi devojčici da doda drva na vatru. Devojčica zaplaka jer uvide da veštica to ozbiljno misli, ali shvati da joj suze neće pomoći pa uplašenim glasom reče: ,,Ja to ne mogu!“.,,Glupa gusko, to se radi ovako!“- viknu veštica izgubivši strpljenje.
Pope se na stoličicu da bi ubacila drva u peć, a Marica u tom trenutku sakupi svu snagu i gurnu vešticu u vatru. Zatim otrča da oslobodi Ivicu. Deca pronađoše u veštičinoj kući kovčežić pun novca, bisera i dragog kamenja, a zatim trkom pobegoše odatle. Uspeli su da pronađu put do kuće. Od tada su svo troje srećno živeli, a njihovim nedaćama je najzad došao kraj.
Bajke se čitaju po celom Svetu