Palčić

Nadenuli su mu ime Palčić zato što je bio manji od prsta na ruci. Roditelji su ga našli u nekom cvetu. Majka je odmah pohitala da mu sašije odelce, a otac mu podari sablju. Odlazeći u šumu, Palčić se sprijateljio sa velikim i snažnim dečakom koji je sprovodio sate i sate svirajuči u čudnu sviralu.

Taj dečak je pak prijateljevao sa prekrasnom vilom, i prirodno je da nema ničeg čudnog u tome što ju je Palčić susreo i što ga je oduševila njena lepota i dobrota. Jednoga dana vila mu je podarila čarobnog konjića po imenu Strela. – Sa ovim konjićem stići ćeš kud god zaželiš  – rekla mu je.

– On će te čuvati od svake opasnosti i pokoravaće se samo tvom glasu. – Palčić joj zahvali od sveg srca i odvažno dojaha nasred seoskog trga. Kada su ga roditelji videli kako slobodno galopira, zabranili su mu da odlazi u šumu.

Žalostan, dečak se zaputio na trg, gde je sreo dva čudna čoveka koji su ga pozvali da krene sa njima u potragu za basnoslovnim blagom sakrivenim u nekom zamku. – Evo zamka! – povikali su kad su stigli. – Ako nas budeš slušao i ako budeš umeo da čuvaš tajnu, postaćeš neizmerno bogat.

– Šta treba da radim? – upitao je dečak i već je video sebe kako ga dvore i uvažavaju svi seoski žitelji. – Budi sutra posle zalaska sunca na ovome mestu – rekli su mu. – Za ostalo ćemo se mi postarati. Rekavši to, oprostili su se sa njim i zaputili se iz šume.

Palčić je ostao sam, sanjareći o neizmernom bogatstvu, ali ga je umilan glas vile trgao iza sna. – Palčiću, kako to da još nisi kod kuče? Vrati se odmah, majka ti je zabrinuta. Dečak joj uzvrati da če ubuduće moći da živi van roditeljskog doma, da će se obogatiti i čak kupiti sebi raskošan zamak.

Vila ga upozori da pazi šta radi i najzad ga nagovori da se vrati majci. Ali Palčić nije mogao da se oslobodi pomisli i neizmernom bogatstvu, i sledeće večeri, kao što je bilo ugovoreno, otišao je na sastanak sa onom dvojicom tajanstvenih neznanaca. Dva nova prijatelja odvela su ga do zamka i podigoše ga na prozor.

Upozorili su ga da ostane tamo dok oni ne nabave konopac da bi se spustio do podruma u kome je sakriveno blago. Palčić ih je očekivao zviždući. Nije prošlo ni nekoliko trenutaka, a pre njim se nađe dobra vila u želji da ga upozori da se čuva onih nepoznatih ljudi.

Ali čim je čula bat njihovih koraka, vila je iščezla. Palčić se spustio niz konopac i našao se u odaji čiji je pod bio prekriven zlatnicima i dragim kamenjem. Dugo je Palčić puzao uz konopac i niz konopac, sve dok nije pokupio i poslednji dragulj. – A sad mi dajte moj deo – reče onoj dvojici.

Ali umesto da održe obećanje, oni otrgnu konopac i ostave Palčića na prozoru. Tako je jadni Palčić ostao sam i nije mogao ni na koji način da siđe. Započeo je na sav glas da doziva vilu, roditelje, svoga konja Strelu, ali niko se nije odazvao. Sav očajan, briznuo je u plač.

I upravo kad se rešio na skok, makar pri tome slomio nogu, začu veseo zvuk frule. Bio je to njegov prijatelj! Svirač ga je uzeo u svoju snažnu ruku i rekao mu: – Vila mi je javila da si zapao u nepriliku… Lopovi su proneli glasine – jer ona dvojica su bili obični prepredeni lopovi – da si pokrao sve blago iz zamka.

Zbog toga su uhapšeni tvoji roditelji i biće osuđeni ako se pre zore ne pronađu ukradeni zlatnici. Palčić mu je predložio da pođu za lopovima koji su sigurno pobegli u šumu, ali svirač je smislio drugi plan. Palčić će se na Streli vratiti u selo i reći istinu stražarima.

Za to vreme on će otići u šumu i proturiti glasove da je Palčić osuđen. Uveren da im ne preti nikakva opasnost, lopovi će se vratiti u selo. – Tada neće biti teško da ih uhvatimo – zaključio je svirač. Palčić skoči na svoga konja i držeći se za njegovu grivu polete kao vihor.

Na seoski trg stigao je upravo kad su stražari čitali roditeljima presudu. – Stanite! Povika dečak. – Moji roditelji su nevini. Kapetan straže saslušao je njegovu priču sa dosta neverice. Međutim, uskoro je stigao i svirač, ali ne sam! Čvrsto vezani konopcem sa njim su išla ona dvojica.

Na začelju te čudne male povorke išla je i vila. Palčićevi roditelji odmah su oslobođeni i stražari su otišli po zlatnike koje su lopovi sakrili u šumi. Palčić i svirač dobili su mnoga odlikovanja i poklone, a svečanost povodom hapšenja lopova trajala je tri dana.

Za to vreme čuvari u svečanom ruhu vodili su vezane lopove i pokazivali ih narodu. Svi su zaželeli da dobra vila ostane da živi u selu. Međutim, tu želju ona nije mogla da im ispuni jer je svirač zaprosio njenu ruku i predložio joj da se nastane u kolibi pored šume. – Zar me napuštate? – upitao ih je Palčić.

– Ne, dragi moj – odgovori mu vila – kad god zaželiš, možeš doći k nama… Uvek ćemo imati spreman krevetac za tebe i nadstrešnicu za Strelu. Do skorog viđenja! Palčić se popne na svoga konja, uhvati mu se za grivu i mahnu im rukom u znak pozdrava, a njegovi dragi prijatelji zamakoše u šumu.